KONTROLA:

Jedini način da se spreči ili za dugi niz godina odgodi pojava kasnih komplikacija jeste striktna kontrola koncentracije šećera u krvi. Lekar i pacijent su primorani na terapiju koja će omogućiti savršen balans i celodnevno održavanje vrednosti šećera u krvi u granicama normalnog.

Dobro je poznato da se uspešna kontrola šećera može ostvariti samo uz poštovanje celokupnog terapijskog postupka koji obuhvata i odgovarajuću ishranu, redovnu fizičku aktivnost i svakodnevno praćenje koncentracija šećera u krvi. Stoga je potrebno da u cilju adekvatnog sprovođenja svih neophodnih principa terapije oboleli od dijabetesa koriste već stečena znanja i postojeću literaturu. 


Samokontrola 

Većina obolelih od šećerne bolesti odlazi kod dijabetologa svega 2-4 puta godišnje, iako se sadržaj šećera u krvi sve vreme menja. Zato je veoma važno da pacijent nauči kako da sam određuje sadržaj šećera u krvi pomoću aparata za samokontrolu. Na osnovu dobijenih rezultata lečenje se može korigovati svakodnevno, što se zove samokontrola.

Obuka za samokotrolu podrazumeva program neophodnih mera za osamostaljivanje pacijenta u kontroli svoje bolesti između dva kontrolna pregleda kod lekara kod koga se leči. 


Program samokontrole šećerne bolesti standardno obuhvata:

1. Kontrolu telesne težine - Veliki broj osoba sa dijabetesom, naročito sa dijabetesom tip 2,  ima povećanu telesnu masu. Gubitak nekoliko kilograma telesne mase može značajno da smanji sadržaj šećera u krvi.
2. Poseban režim ishrane
3. Fizičku aktivnost - Osobe sa dijabetesom su veoma podložne promenama u cirkulaciji, pogotovu u nogama. Redovne fizičke aktivnosti (može i samo šetnja), pomažu da do njih ne dođe.
4. Davanje insulina ili uzimanje lekova
5. Redovno (poželjno svakodnevno) merenje visine šećera u krvi
6. Pregled mokraće ili krvi putem tračica za određivanje visine ketona (acetona)
7. Evidenciju rezultata dobijenih kontrolnim pregledima
8. Korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa
   
   
   
   Osim standardnog programa kontrole :
   
   Neophodno je sprovoditi redovne kontrole vida kod očnog lekara - dijabetes  može da ugrozi vid. Prve promene se javljaju na očnom dnu. Ređe se javlja katarakta.
   
   Osobe sa šećernom bolešću tip 2, često imaju narušen metabolizam masti, što ubrzava oštećenje krvnih sudova – aterosklerozu. 
   
   Oboleli od šećerne bolesti  moraju da neguju kožu, koja je zbog slabe prokrvljenosti osetljivija i sklona infekcijama, stoga i najmanja povreda na stopalu zahteva posebnu pažnju. U slučaju teže infekcije osoba sa dijabetesom može da izgubi deo stopala ili noge. Zbog toga je potrebno svakodnevna nega nogu, redovno pregledanje stopala i nošenje primerene obuće.
   
   Ne pušite! Dijabetes  i nikotin oštećuju krvne sudove, a loš krvotok može da izazove teške komplikacije. Važna je i nega zuba, jer usna duplja često može da bude izvor infekcije koja se lako širi po organizmu.
   
   Višegodišnji dijabetes može da ugrozi bubrege. Rizik je mnogo manji ukoliko je dijabetes regulisan. Veoma važnu ulogu ima i regulisan krvni pritisak. 
   
   
   
   Određivanje sadržaja šećera u krvi:
   
   Za merenje je potrebna kap krvi, zbog čega pacijent mora da se ubode, obično u jagodicu prsta. Kap krvi se nanosi na posebnu traku za merenje šećera u krvi, a merenje se vrši pomoću posebnog aparata. Rezultat se očitava sa ekrana aparata, a savremeni aparati imaju mogućnost “pamćenja” velikog broja rezultata merenja. Ipak, pacijent bi trebalo da beleži rezultate u posebnu svesku - dnevnik samokontrole, sa naznakom u koje doba dana je merenje načinjeno i u koje vreme u odnosu na obrok.
   
   Neophodno je da pacijent vodi dnevnik samokontrole u koji se pored doza insulina upisuje vrednosti nivoa šećera u krvi (bez obzira na to što savremeni glukometri čuvaju u memoriji veliki broj rezultata testiranja), vreme merenja šećera u krvi, znake hipoglikemije, podatke o intenzivnijoj fizičkoj aktivnosti ili stresnim događajima. Dnevnik samokontrole treba obavezno da se donese prilikom redovnih ili vanrednih pregleda kod lekara.